Weiter zum Inhalt

Черт и/или межевой: о наименовании беса „черт“ у славян


Seiten 152 - 162

DOI https://doi.org/10.13173/wienslavjahr.2.2014.0152




In the article “The Devil and/or the One Who Lives on the Borderline: About Calling the Devil “Chert” in Slavic Languages”, the author conducts a comparative analysis of popular beliefs in Slavic cultures which are linked to the boundary strip. Such beliefs justify an explanation of the name “chert” (черm) – “demon”, “devil” – referring to a mythological creature that from the nineteenth century onwards dominates the popular demonology of Eastern Slavs. A boundary strip is a strip of land that marks the boundary separating a plot belonging to one clan (family), tribe, or village, and land owned by others, sown and unsown land, dry land and a body of water, a field and a forest. Such a boundary constitutes a special spatial category in popular culture, as it is linked not only to outdoor space, but also to the house and the backyard. The role of the boundary is particularly important in rituals concerning the human life cycle. Boundaries of this kind are also guarded by souls of the dead, which are linked to land fertility and the protection of the crop. A particular group of such souls could be called “чртовые (чертовые) беси” (“the borderline demons”) earlier. We suppose that the Russian word “черт” in the sense of “demon” (“бес”) is a Polonism of Czech origin, which came to Russian from the Ukrainian language or directly from Polish.

Белград

1 Березович 2000: Е. Л. Березович, Русская топонимия в этнолингвистическом аспекте. Екатеринбург.

2 Березович, Виноградова 2012/5: Е. Л. Березович, Л. Н. Виноградова, Черт. In: Славянские древности. Этнолингвистический словарь. Под общей редакцией Н. И. Толстого. т. 5. Москва, 519–527.

3 Верещагин 1889: Гр. Верещагин, Вотяки Сарапульскаго уезда Вятской губ. In: Записки Императорскаго Русскаго Географическаго общества по Отделению этнографии XIV. Вып. 3. СПб.

4 Виноградова 2001: Л. Н. Виноградова, Полесская народная демонология на фоне восточнославянских данных. In: Восточнославянский этнолингвистический сборник. Москва, 10–49.

5 Виноградова 2004: Л. Н. Виноградова, Граница как особая пространственная категория в народной культуре. In: Культура и пространство. Славянский мир. Москва, 18–26.

6 Власова 1998: М. Власова, Русские суеверия. Энциклопедический словарь. СПб.

7 Вуглiк, Лобач 2001: I. Вуглiк, У. Лобач, Мяжа. In: Міфалогія беларусаў. Энцыклопедычны слоўнік. Мінск, 322–323.

8 Галайчук 2008: В. Галайчук, З народної демонології Старосамбірщини. In: Міфологія і фольклор 1. Львів, 108–120.

9 Гринченко 1901: Б. Д. Гринченко, Из уст народа. Малорусские разсказы, сказки и пр. Чернигов.

10 Гура и др. 1983: А. В. Гура, О. А. Терновская, С. М. Толстая, Материалы к полесскому этнолингвистическому атласу. In: Полесский этнолингвистический сборник. Москва, 49–153.

11 Даль 1881–1882: В. И. Даль, Толковый словарь живого великорусскoго языка. T. II, IV. СПб.–Москва.

12 Даль 1996: В. И. Даль, О повериях, суевериях и предрассудках русского народа. СПб.

13 Дукова 1985: У. Дукова, Прасл. čьrtъ „черт, злой дух‟ (герм. *skrat „лесной дух, черт‟). In: Этимология 1982. Москва, 61–63.

14 Дукова 1991: У. Дукова, Етимологични аспекти в изследването на митологията. In: Проблеми на български фолклор 8. София, 186–189.

15 Ивлева 2004: В. Д. Кен (Ред.), Представления восточных славян о нечистой силе и контактах с ней. Материалы полевой и архивной коллекции Л. М. Ивлевой. СПб.

16 Кецман 1983: Л. Кецман, Народне приче о вештицама (Из Лока у Бачкој), Расковник X, № 37. Београд, 69–71.

17 Корепова и др. 2007: К. Е. Корепова, Н. Б. Храмова, Ю. М. Шеваренкова (Ред.), Мифологические рассказы и поверья Нижегородского Поволжья. СПб.

18 Криничная 2011: Н. А. Криничная, Крестьянин и природная среда в свете мифологии. Москва.

19 Куркина 2000а: Л. В. Куркина, Славянские термины подсечного земледелия на индоевропейском фоне. In: Балто-славянские исследования 1988–1999. Москва, 8–23.

20 Куркина 2000б: Л. В. Куркина, Подсека как место обитания нечистой силы. In: Кодови словенских култура 5. Београд, 7–14.

21 Куркина 2011: Л. В. Куркина, Культура подсечно-огневого земледелия в зеркале языка. Москва.

22 Левкиевская 2002: Е. Е. Левкиевская, Славянский оберег. Семантика и структура. Москва.

23 Максимов 1903: С. В. Максимов, Нечистая, неведомая и крестная сила. СПб.

24 Момировић 1953: П. Момировић, Неколика бајања из Поморавља, Зборник Етнографског музеја у Београду (1901–1951), 255–260.

25 Мурзаев 1984: Э. М. Мурзаев, Словарь народных географических терминов. Москва.

26 Новичкова 1995: Т. А. Новичкова, Русский демонологический словарь. СПб.

27 Раденковић 1997: Љ. Раденковић, Представе о ђаволу у веровању и фолклору балканских Словена, Зборник Матице српске за славистику, књ. 53. Нови Сад, 15–38.

28 Раденковић 2008: Љ. Раденковић, Лутајуће душе. In: Етнолингвистичка проучавања српског и других словенских језика. У част академика Светлане Толстој, Београд, 349–362.

29 Рейли 2004: М. В. Рейли, Северные поверья и мифологические рассказы, Русский фольклор. T. XXXII, 396–425.

30 Романов 1911: Е. Романов, Материалы по этнографии Гродненской губернии. Вып. I. Вильна.

31 Рязановский 1915: Ф. А. Рязановский, Демонология в древне-русской литературе. Москва.

32 СРНГ 1982/XVIII: Словарь русских народных говоров. Вып. XVIII. Ленинград.

33 Сьянова 2010: Е. И. Сьянова, Растительный мир в ономастической картине мира диалектоносителя (на материале смешанных русских и украинских говоров Воронежской области. In: Acta linguistica Petropolitana VI. Часть I. СПб., 78–99.

34 Толстая 2001: М. Н. Толстая, Из материалов карпатских экспедиций. In: Восточнославянский этнолингвистический сборник. Исследования и материалы. Москва, 477–495.

35 Толстой 1995/1: Н. И. Толстой, Граница. In: Славянские древности. Этнолингвистический словарь под редакцией Н. И. Толстого 1. Москва, 537–540.

36 Топорков 2010: А. Л. Топорков, Русские заговоры из рукописных источников XVII – первой половины XIX в. Москва.

37 Тројановић 1983: С. Тројановић, Главни српски жртвени обичаји. Старинска јела и пића. Београд („Просвета‟, Библиотека „Баштина‟).

38 Фасмер 1973–1986: М. Фасмер, Этимологический словарь русского языка. T. II, IV. Москва.

39 Филиповић 1939: М. С. Филиповић, Обичаји и веровања у Скопској котлини. In: Српски етнографски зборник LIV. Београд.

40 Хобзей 2002: Н. Хобзей, Гуцульська мiфологiя: етнолiнгвiстичний словник. Львiв.

41 Чајкановић 1927: В. Чајкановић, Српске народне приповетке. In: Српски етнографски зборник XLI. Београд.

42 Чајкановић 1994/II: В. Чајкановић, Сабрана дела из српске религије и митологије II. Београд.

43 Черепанова 1983: О. А. Черепанова, Мифологическая лексика Русского Севера. Ленинград.

44 Чубинский 1879: П. П. Чубинский, Труды этнографическо-статистической экспедиции в Западно-русский край I. СПб.

45 Шкарић 1939: М. Ђ. Шкарић, Живот и обичаји „планинаца‟ под Фрушком гором, Српски етнографски зборник LIV. Београд.

46 Шухевич 1908: В. Шухевич, Гуцульщина. Львов.

47 ЭССЯ 1977/4: Этимологический словарь славянских языков: праславянский лексический фонд. Под редакцией О. Н. Трубачева. Вып. 4. Москва.

48 Якобсон 1987: Р. Якобсон, Работы по поэтике. Москва.

49 Bogišić 1874: V Bogišić, Gragja u odgovorima iz različitih krajeva slovenskoga juga. In: Zbornik sadašnjih pravnih običaja u južnih Slovena 1. Zagreb.

50 Franković 2004: Đ. Franković, Krv Isusova kao motiv u molitvicama srednjoeuropskih naroda. In: Etnografija Hrvata u Mađarskoj 11. Pečuh.

51 Hrobat 2010: K. Hrobat, Ko Baba dvigne krilo. Prostor in čas v folklori Krasa. Ljubljana.

52 Moszyński 1991: L. Moszyński, Prasłowiańskie duchy w oczach slawisty-filologa. In: Acta Universitatis Nicoli Copernici. Filologia polska XXXVI – Nauki Humanistyczno-Społeczne. Zeszyt 230. Gdańsk, 150–170.

53 Podgórscy 2005: B. i A. Podgórscy, Wielka księga demonów polskich. Leksykon i antologia demonologii ludowej. Katowice.

54 Profous 1947: A. Profous, Mistni jmena v Čechach, jejich vznik, puvadni vyznam a zmeny I. Praha.

55 RjJAZU: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika II. Zagreb, 1884–1886.

56 SEL 2004: Slovenski etnološki leksikon. Uredil A. Boš. Ljubljana.

57 SP 1976: Słownik prasłowiański II. Wrocław–Warszawa.

Empfehlen


Export Citation